Пјесник је оштећени примјерак човјека
створеног да мирно и спокојно живи.
И Јесењин је био у срцу пун лелека
што је пјесник а не орач на њиви.
Пјесник свуд остаје а ипак даље иде
за маглом, за даљином, за облачића прамом,
њега је свуда мање но тамо гдје га виде
а најмање га има у њему самом.
(1960)
