Све је хладнији опис плача,
од којег лишће нагло вене;
земља и небо – тамне мене,
између којих смрт – корача!
Колико је досад сишло бола,
низ наше вене, понор течни;
све ће то једном бити речи,
а речи дрво: прах и смола!
Крстивоје Илић – БУДУЋЕ РЕЧИ
