Ноћас – испод звезда пролећу лабуди:
плове крици; као мутни говор на дну
разливених вода – где ће и да падну
њихова већ уморна тела: о разбуди
речи – сваком слогу кажи: ено лете
небом птице смрти, глава извијених,
у простор дубоки, налик младој жени,
која плеше; реци: збогом, душе свете!
