Још једино умем да певам о Богу,
тихо и нежно, као ноћ што твори,
свој тамни облик по пољу и гори,
и као плашт га баца – испред ногу,
оних који њеним путањама кроче,
одвојени од свог тела и од слуха:
изнад њих је моја испружена рука,
да тебе додирне, о, бескрајни Оче!
