Мртва се јесен свали:
Ох, даждило је, даждило,
Када се роди мали.
Суморно небо жалосно
Облачје слило ћутом,
А хладни ветар шуштао
По свелом лишћу жутом.
У недоглед се крилила
Жалосна пустош рана,
Пред прозорима грактало
Злослутних јато врана.
Осмех га није дочек’о,
Но суза – да га прати;
Ни пољубац му не даде
Његова мртва мати...
Мутан је, тужан био дан,
Мртва се јесен свали –
Ох, даждило је, даждило
Када се роди мали!