Пре ње све је Хаос прождирао у се;
изван сваког склада, мере и облика:
поредак имена сјај су њеног лика,
засејаног по тлу – као млади усев!
Тако из ње ниче смисао – постања:
сасвим једноставно као корен грма;
Земља плови! Све је друго – стрма
ноћ – у коју и дух, и тело потања!
