slike pesnika

Светислав Стефановић – КАД УМРЕ БОЛ



svetislaf stefanovic kad umre bol
Целу ноћ плачу и умиру звезде,
и јеца небо из свију дубина;
кроз месечину белу к’о од крина
бескрајно негде црни коњи језде,

избезумљени и без господара;
и вриште нека црна јата птица,
и пиште нека јата удовица,
и мре од туге негде мајка стара.

У ове ноћи ником нема мира;
К’о пустош нека кроз све душе рида;
а уморан је живот сам, и дрема

све, пијано од умора; и свира
бездушни ветар, голе ране кида:
но залуд боли, ни бола већ нема.


Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза