Заустављен тако, у дубини мрака,
над модрим плодом језика и твари;
где ти је вино – где су соколари,
да изведу првог анђела из Пакла!
Где је твоје старо писмо и оруђе,
са којим су преци лежали у гробу;
да браниш порекло, и име, у добу,
које је све више суморно и туђе!
