Крстивоје Илић – ВРЕМЕ ВЕЧНОСТИ Однегуј у своме гласу – птицу;тај плави придев – измаглицу!Па пусти звезду да је скида,са врха стабла, крошње вида!Ту, где се отвара врт лудила,сама се вечност пробудила!И прешла у реч, у дах слога,вечност: то време пуно Бога! Крстивоје Илић ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter Можда вас и ово занима