Срце је Мајке срце Боgомајке
Тин
Положила сам обе уске шаке
Под твоја плећа, придигла полако,
Покретом који на кретњу се сећа
Кад сам те преповијала; помакла
Из водоравне равнотеже, лако,
Као да ниси за смрт једну тежи –
(Али за утег жртве своје лакши)
Од тог тренутка заувек ми лежиш
У наручју, ван причина и ствари;
И свет се обнавља у мојој кретњи
И љубави твог чина, изван мене;
И зато остаје у равнотежи.
Положила сам обе уске шаке
Под твоја плећа, придигла полако;
И заувек смо скамењени тако.
(19. II 1992)