Збигњев Херберт рођен је 29. октобра 1924. године у Лавову. Један од највећих пољских и европских песника XX века. Поред поезије, Херберт је писао и есејистику, драме и кратку прозу. Поезија и есеји Збигњева Херберта преведени су на све веће светске језике.
Спада у ред најграђиванијих пољских песника, будући да је добитник награда Фондације Кошћелских, Фондације А. Јужиковског, Интернатионалер Николаус Ленау Преис, Хердерове, Петраркине, Награде Солидарности, Међународне књижевне награде Велшког савета уметности, Мађарске фондације кнеза Габора Бетлема, Награде Бруна Шулца, Пољског ПЕН-клуба Јан Парандовски, Јерусалимске награде, Награде Виленица, Награде Т. С. Елиота, Награде града Минстера и др.
Књиге песама: Зрак светлости (1954), Хермес, пас и звезда (1957), Студија предмета (1961), Натпис (1969), Господин Когито (1974), 18 песама (1983), Извештај из опседнутог града (1983), Елегија о одласку (1990), Ровиго (1992), Епилог олује (1998).
Врхунац Хербертове поезије представља књига Господин Когито: песме на ту тему Херберт је писао током читаве своје песничке каријере.
Књиге есеја: Варварин у врту (1962), Мртва природа с ђемом (1993), Лавиринт над морем, Гордијев чвор и други расути списи 1948–1998. (2001). Књига кратких прича: Краљ мрава (2001)
.
Најпознатија Хербертова драма јесте Филозофска пећина (1956). Написао је још неколико драма: Друга соба (1958), Реконструкција песника (1960), Лутке (1961), Писма од нашег читаоца (1972).
Збигњев Херберт је умро 28. јула 1998. у Варшави.
