Наш страх
не носи ноћну кошуљу
нема очи совље
не диже капке
не гаси свећу
нема ни лице мртваца
наш страх
то је нађена у џепу
цедуљица
„опоменути Вујћика
стан у Дугој улици проваљен“
наш страх
не пролеће на крилима буре
не седа на црквени торањ
приземан је
има облик
журно свезане бошче
с топлом одећом
сухом храном
и оружјем
наш трах
нема лице мртваца
мртваци су према нама благи
носимо их на плећима
спавамо под једним ћебетом
затварамо очи
поправљамо уста
бирамо сухо место
и закопавамо
ни превише дубоко
ни превише плитко
•С пољског превео Петар Вујичић
