Реко – клепсидро воде метафоро вечности
улазим у тебе све више другачији
да бих могао бити облак риба или стена
а ти си непроменљива као сат што мери
метаморфозе тела и падове духа
лагани распад ткива и љубави
ја рођен из глине
хоћу да будем твој ученик
и да упознам извор олимпијско срце
хладна буктињо о шумећи стубе
темељу моје вере и очаја
научи ме реко упорности и трајању
да бих заслужио у последњем часу
одмор у сенци велике делте
у светом троуглу почетка и краја
•С пољског превео Петар Вујичић
