– Мама, да ли је то моја погача?
– Јесте, твоја је, моја, татина и свачија
И сваки гост који се у кући нађе
Добиће своје парче
Јер су, ћерко, обичаји такви
Од предака остали
Да је увек у кући хлеба и соли
За то се Богу моли
Никад не врати госта с врата
Где је хлеба за једног
Биће и за више глава
Бог помаже и даје више
Када твоја душа и за друге дише
Вера је, ћерко, наша славна и чиста
Преци су све оставише у аманет нама
Да нам буде срећна слава
Нека гори славска свећа
Уз жито и колач данас
Уз чашу вина молимо се Богу
За здравље, срећу и слогу
Сви кажимо углас:
Господе, помилуј нас!
