Божица Везмар – КАЛДРМА

Стара улица

Капија досеже до небеских висина

Моје стране света

Све су се стопиле у једну 

Која води до истине

До наше Метохије

Као вино старо си и фино

Наше слике 

Наше земље зрно 

Нашег грожђа миришљави грозд

Звоно и глас 

У исто време 

За све нас 

Ораховац, (2022)

Опширније...

Божица Везмар – СУТОНСКИ ПЛЕС

Сутон се спрема

На обали 

Расут песак златног сјаја

Бисер му се крије од очију

Једино малени прсти и 

Мало око га може спазити

Није то обично око

Већ око необичне Сутонове Звезде

Са расутом косом као вила 

Стопалима малим, нечујним

Испружених руку радовала се Смирају дана 

Трчала би по злату

И када би је бисер задивио

Раширених руку ту лепоту 

Узе себи 

А Сутону од туге остаде тмина 

Звезда престаде да сија 

Јер је лепота 

Бисера узела њен Сјај, 

И она 

Постаде заувек његова Шкољка 

Опширније...

Ђорђе Јовановић – ПЕСНИК

Песник мора бити духом млад,

наиван и полетан.

За ситне рачунице

 и свакодневна зла слеп.

А изнад свега,

песник мора бити Леп.

Опширније...

Ђорђе Јовановић – ПАЖЊА

Од пријатељице сам добио кафу из Босне.

Била је то најбоља кафа коју сам пио.

Касније сам купио исту када сам у Босни био.

На моје изненађење, иста та кафа се овога пута

није разликовала од било које друге.

Имала је идентичан укус и арому,

није чак правила ни другачију атмосферу у дому.

Као да то није она кафа,

 коју сам од драге особе добио,

као да сам неку другу сада, а не баш ту попио.

А нисам,

исто им  је паковање, назив, порекло и плантажа.

Ипак,

оно што је истој кафи дало различит укус је пажња.

Опширније...

Ђорђе Јовановић – БОРБА ЗА СВАКИ СТИХ

Док у журби записујем стих који ми је синуо

ја се за њега рвем са ђаволима

који га са безброј канџи заборава

отимају од мог памћења

да га здравог на свет не породим.

Јер знају ђаволи да је један стих довољан

да оправда читаво стваралаштво и позив песника

само ако је он кадар 

да полетом пропне и испуни

сваки човеков живац и дамар.

Опширније...

Ђорђе Јовановић – РИЛКЕОВО ПРОРОШТВО

Ако се збуде као што је Рилке пророковао,

да ће свако од нас

са земље понети неколико речи

или само једну,

коју највише љубљаше за живота, 

и уз њу можда још

стручак жутих или плавих љубичица,

ја бих волео да та моја реч буде Лепота.

Опширније...

Ђорђе Јовановић – МАЈКО

Мајко,

ако ме Бог

на самом крају,

у оном одсутном часу одбаци

и каже ми да ме не познаје –

ја, пропали грешник, и даље ћу веровати

да ће Сведржитељ безмеран у милости

ипак допустити

да ме твоје очи милују

и тамо где се збрајају

они које Саздатељ и његова чеда не познају.

Опширније...

Ђорђе Јовановић – КАКО ЗАМИШЉАМ СМРТ ПЕСНИКА

Замишљам смрт песника

са књигом поезије у рукама.

Рецимо како седи позади у колима,

са поменутом књигом у рукама,

мирно чита док возач губи контролу над возилом

и закуцава се у бетонску бандеру.

У том праску осигурач би пао са књиге

и она би експлодирала,

а слова и стихови као магнетом навођени

заривали би се по целом телу песника као гелери.

Речи које је злоупотребљавао саме себе би напале.

Очи би му очи избушиле,

осмех уста искасапио,

жене лице измасакрирале,

а лепота срце засекла.

И тако све док му свих пет литара крви

не би исцурило на бетон

и са тих пет литара крви још неколико хиљада речи.

На увиђају би, наравно, наивно закључили 

да је узрок смрти чеони судар са бетонском бандером,

нико ни помислио не би да песнику бандера не може ништа

и да га је песма убила.

Јер песника, сем песме,

ништа не може убити  и не сме.

Опширније...

Ђорђе Јовановић – ДОБРОВОЉНИ ДАВАЛАЦ КРВИ

Попуњавајући упитник

за добровољне даваоце крви,

наишао сам на питање:

Да ли се бавите опасним занимањем или хобијем?

Прочитавши то, задужено лице сам упозорио

Да вероватно нисам подобан давалац

и указао му на то питање.

Погледао је папир и питао:

Добро, којим се бавите занимањем?

Сањарењем!

Рекох.

Збуњено ме погледао.

У реду, а хобијем?

Питао је поново.

Лепоте лобијем!

Кажем.

Значи ви сте...

Песник, тако је!

Поносно га предупредих!

Он се на то стаде смејати...

А, па неће бити никаквих проблема онда...!

рече, настављајући са смехом

и упути ме даље доктору да ми измери притисак.

Није ми било право што ми се у лице насмејао,

мада се нисам претерано изненадио.

Са тим да песнике ретко ко схвата за озбиљно

одавно сам се помирио. 

А он несрећник и не слути какву је одговорност преузео 

и шта све може да се догоди са човеком

када се моја крв у њега улије

и када је срце снажно упумпа у себе,

из њега ко зна шта ће да се пролије,

можда запева, а можда зацвили и загребе.

Опширније...

Ђорђе Јовановић – ГОЛУБ ИЗ ПЛЕМЕНА СТАРИХ АЗРА

Највећи фрајер међу голубовима

не мора бити најсјајнијег пера,

али мора наставити љубавну игру и на рубу солитера

са голубицом која му је срцу мила,

све да су му сломљена и оба крила

Опширније...

Ђорђе Јовановић – ГИЉОТИНА

Рукама ми закључај врат,

мојој глави пресуди

гиљотином својих груди,

јер ја не могу замислити сласти раја

ван твог загрљаја.

Опширније...

Ђорђе Јовановић – У ИМЕ НАРОДА

У оно доба прогона песника,

гониоци су на делу затекли занесеног студента

повијеног над хартијом, са писаљком у руци

и пар тазе написаних стихова.

Након салве подсмешљивих увреда

и неколико шамара, ухватиоци су га предали суду

који је после темељног и пажљивог разматрања 

овог страшног преступа донео коначну пресуду.

 

Пред окупљеном светином на тргу,

у пратњи два сведока, остарели судија  

прочитао је пресуду:

У име народа кажњава се стихоклепац тај и тај

казном од три пута тридесет удараца

штапом по голим леђима

због празноверица, сањарија,

и маштарија,

које озбиљно нарушавају постојећи друштвени поредак

и радикално се супротстављају

нашем свесно и слободно

одабраном егзистенцијалном опредељењу.

Пресуда је наишла на одушевљење разјарене руље, 

која је клицала жељна патње и бола,

док су концентрисаном извршиоцу са штапом у руци

на челу пробијале прве грашке зноја.

И пре него је први пут штапом ошинуо,

то збуњено дете које ништа није разумевало,

нити је ишта у току хапшења и изрицања пресуде казало,

као и његов претпостављени, он је узвикнуо:

 

Прими ове шибе у име народа!

Коначно, из прашине се зачуо и глас песника:

Примам ове шибе у име сваког који сања

и у име свих маштања!

Опширније...

Ђорђе Јовановић – УСИЈАНА ГЛАВА

Између моје главе и сунца стоји

хиљаде километара и хиљаде степени.

И добро је да је тако!

Јер, ако би се мало приближили

засигурно би се истопило сунце

од ватра које живе у мени.

Опширније...

Ђорђе Јовановић – МИЛОСТИЊА СЕ РЕЧЈУ И ЦВЕЋЕМ УКАЗУЈЕ

Када на улици сретнеш погрбљеног старца,

где стоји и продаје пољско цвеће, немој га заобићи.

Дозволи да он није савијен услед мноштва година и болести,

као што већина сматра,

но од познања своје кривице за све и према свима

те се тако прећутно извињава, каје

и указује поштовање пролазницима.

Ти застани, поздрави га и купи букет ливадског цвећа.

Милост ћеш му указати да на-кратко главу подигне,

јер можда у твојим очима његове очи самог Христа виде.

И ако не знаш шта ћеш са цвећем,

немој га бацити, греота је!

Поклони га некој незнанки,

у траљама и дроњама просјанки.

Биће јој драже него новац да јој уделиш.

Да је и даље жена, као и свака друга,

цвећем ћеш да је подсетиш.

Опширније...

Ђорђе Јовановић – АНА

Од када сам тебе упознао, Ана,

песник кога најчешће читам је Петровић Брана.

Са сетом се сећам оне ноћи након свадбеног весеља,

у Требињу код наших заједничких пријатеља.

Остали смо сами испред смештаја нас двоје, Ана,

спонтано, без икакве намере и плана.

Јеси ли заиста била искрена када си рекла, Ана,

да ниси разумела свештеникове речи са венчања,

или си све знала о Кани Галилејској,

само си хтела мене да слушаш како ти говорим о њој?

Седели смо до јутра, Ана,

била си боса, голих табана.

Загрлио сам ти ноге,

грејао их са два длана

и два плућна крила  –

твоја два стопала

мека као свила.

Рекла си ми да причам много, али лепо...!

А ја ти одвратио да бих се у тебе заљубио и на слепо

само глас да сам ти чуо преко телефона

или у пролазу испод неког балкона.

Сећаш ли се, Ана,

како су ми пред зору дрхтале кости

док сам ти читао своје две песме,

за које си констатовала да су обичне глупости?

Сутрадан смо били на Дучићевом гробу, Ана,

у цркви на врху Требиња –

Херцеговачкој Грачаници. 

У њој ти говорио о Богородици Тројеручици,

Јовану Дамаскину

и Светом Сави.

Ћутала си све време, само си рекла, Ана:

Како је лепа Мајка са три длана...

Растали смо се потом тихо без речи, Ана,

волевши се читава два дана.

И сада се бар три пута дневно сетим једне Ане

и упорно настављам да читам поезију Петровић Бране.

Опширније...

Ђорђе Јовановић

Ђорђе Јовановић рођен је 10. новембра 1997. у Шапцу.

Одрастао је и основну школу завршио у Доњем Црниљеву. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.

До сада је објавио једну збирку песама Скок из гнезда. 

(21. јануар 2024)

Опширније...