Сутон се спрема
На обали
Расут песак златног сјаја
Бисер му се крије од очију
Једино малени прсти и
Мало око га може спазити
Није то обично око
Већ око необичне Сутонове Звезде
Са расутом косом као вила
Стопалима малим, нечујним
Испружених руку радовала се Смирају дана
Трчала би по злату
И када би је бисер задивио
Раширених руку ту лепоту
Узе себи
А Сутону од туге остаде тмина
Звезда престаде да сија
Јер је лепота
Бисера узела њен Сјај,
И она
Постаде заувек његова Шкољка
