Док у журби записујем стих који ми је синуо
ја се за њега рвем са ђаволима
који га са безброј канџи заборава
отимају од мог памћења
да га здравог на свет не породим.
Јер знају ђаволи да је један стих довољан
да оправда читаво стваралаштво и позив песника
само ако је он кадар
да полетом пропне и испуни
сваки човеков живац и дамар.
