Када на улици сретнеш погрбљеног старца,
где стоји и продаје пољско цвеће, немој га заобићи.
Дозволи да он није савијен услед мноштва година и болести,
као што већина сматра,
но од познања своје кривице за све и према свима
те се тако прећутно извињава, каје
и указује поштовање пролазницима.
Ти застани, поздрави га и купи букет ливадског цвећа.
Милост ћеш му указати да на-кратко главу подигне,
јер можда у твојим очима његове очи самог Христа виде.
И ако не знаш шта ћеш са цвећем,
немој га бацити, греота је!
Поклони га некој незнанки,
у траљама и дроњама просјанки.
Биће јој драже него новац да јој уделиш.
Да је и даље жена, као и свака друга,
цвећем ћеш да је подсетиш.
