Мајчица мрва – неко у сну рече
– лети ка небу. То беше стих списа
у којем Бог ми венама потече
и песму своју на тренут исписа.
Као Дис што је узалуд кушао
из сна на јаву строфе да изнесе,
тајну сам света удивљен слушао
жудећи да смрт живог ме узнесе.
Мајчица мрва – то од песме оста?
Порука? Завет? Шта ли? Опомена?
Или светлица? Вај, о томе доста!
Лети ка небу, видим, света жена,
чиста у срцу и у молитвама,
рођена мати моја у сузама.
