Сонет је бео – само то ћу рећи,
остало дајем на бајно маштање.
На пример: галеб или зимско грање,
први дечји зуб од осмеха већи.
Сонет – рани снег покорице тање
по којој могу нежно, не пртећи,
између снова бестежински прећи
у бели дашак светлости јутарње.
Бело је сада и ово сонетче
што само себе повлачи за уши
и шири риме у празнично вече
док се оловка запаљена пуши
као танџара из које опет ће
хитац белине песму да заглуши.
