slike pesnika

Бранко Ћопић – ТУЖНИ ХАРАМБАША



branko copic tuzni harambasa
Крупа, лабуд, на Уни раскриљен, 
то је била тужна средокраћа: 
пола пута хода од Хашана 
и толико исто до Бихаћа. 
Ту на мосту, нијемо и уклето, 
остане ми срце разапето. 

Кад ујесен из Хашана кренем, 
насред Уне воденица стара 
подсјети ме на брујање вриједно 
сеоскога млина поточара. 
Ту осташе моји дани плави 
испод врбе, у прохладној трави. 

Збогом жрвњи испод крова сива, 
пјесмо знана из дјетињства мога, 
продужите до тишина зимских 
златну причу љета несталога. 
Помените момчића сељачког, 
заробљена усред дома ђачког. 

Тако увијек, у Босанској Крупи, 
покрај Уне, као на граници, 
ја остављам чету успомена, 
ту ми гину моји копљаници. 
Покрај строга камена међаша 
прође само тужан харамбаша. 

А већ сјутра, тамо у Бихаћу, 
на капији гимназије наше, 
сјатиће се моји знанци стари, 
као и ја, пусте четобаше: 
сваки држи ногу у стремену 
и убојно копље на ремену. 

Теку љета, године уморне 
и сјећање на дјетињство тупи, 
ево опет воденица сивих, 
поново сам у Босанској Крупи. 
Ој, ратниче низ поље зелено, 
зашто носиш копље оборено? 




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта