slike pesnika

Бранко Ћопић – ПИСМО



branko copic pismo
Драга мама, почесто те сањам, 
кућу, Грмеч, над њим небо сјајно, 
разбудим се, слушам Уну нујно 
и у јастук отплачем потајно. 
Од куће сам већ недјељу пету 
у Бихаћу, у далеку свијету. 

Да ли ме се сјећа добри Жућо, 
је л' Шаруља теленце добила, 
шта ли раде јагањци и овце, 
да л' су здрави Дорат и кобила? 
Је ли прошло михољданско славље? 
А ти, мама, како си са здрављем? 

Је л' већ вријеме да орахе тресу? 
Тога нема овамо у граду. 
Остави ми бар двије прегршти, 
добро сакриј, да ме не покраду. 
Чак и овдје, усред интерната, 
има браће од тога заната. 

О Бихаћу да ти нешто причам? 
Не видиш га од силних дућана. 
Људи врве тамо и овамо, 
смутила ме гужва непрестана. 
Нико нема говеда ни овце, 
нит шта раде, само броје новце. 

Некидан је овдје био вашар, 
то је била грдна смијурија, 
дошла мечка и пеливан славни, 
име му је Ариф Тамбурија. 
Ту потроших, дајем ти на знање, 
два динара, читаво имање. 

Како ли сам пожелио, мајко, 
да те видим бар мало, зеричак, 
да завирим у шталу и башту 
и да Жући бацим на реп чичак . . . 
Од Бихаћа, из тавних даљина, 
вози писмо гарава машина. 




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта