Свака ствар постоји осим заборава.
Јер Бог – који чува у сећању страшном
месеце што беху, и оне сутрашње,
што брине за метал – и згуру спашава.
Све се већ десило. Безбројни одрази
твог лика осташе у огледалима
од зоре до часа кад сунце залази.
Остаће још многи. Док времена има.
Све што око нас је саставни је део
кристала сећања, које свет је цео;
мрачни су његови ходници бескрајни.
Врата се затворе куда год да крочиш;
тек кад сунце зађе, с оне стране ноћи
архетип те чека и предео сјајни.
