slike pesnika

Велимир Рајић – ТУГОВАНКЕ I



velimir rajic tugovanke 1Од како сам за се сазно, душа моја вечно пати,
На рођењу још мојему спуташе ме тужни ланци;
Ја радости нисам сазно, нит' ћу икад за њу знати,
Радост, миље, љубав, срећа – то су за ме пусти санци.

Док сам био мали јоште, док не знађах за реч боли,
Често пута рекла би ми моја мила, јадна мати:
"Хајде, чедо, склопи руке, па се лепо Богу моли,
Да је добар и милостив, он ће, можда, воље дати."

Поведе ме, и ја клекнем пред Распећем Бога Христа,
Усне ми се тихо мичу, молитва се са њих снује.
У кандилу жижак дршће. Њој у оку суза блиста...
Ја се заман Богу молим, кад Бог неће да ме чује.

Јер познадох јаде своје, што посташе много већи.
Саме очи сузе роне, пољупцем их мајка брише,
Док је свако, сав свет пливо у радости и у срећи,
Ја сам дуго, горко плако, – молио се нисам више.

Нисам људе још познаво. Тражио сам срцу лека
Међу људма непознатим. Ал' на томе мучном путу,
Где обмана и лаж влада и весеља хучи река
Свак је гледо што силније да позледи рану љуту.

Тад се вратих мајци својој, том једином, верном другу,
Заплака се, сиротица, на своје ме стиште груди;
Ја немадох суза више, да ублаже бол и тугу.
Но се оте уздах тешки: "Нема Бога! Нема људи!"

(Нова Искра, 1900)


Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.