slike pesnika

Јован Христић – НАРЦИС



jovan hristic narcis
То исто лице гледа ме са друге стране
Из свога непомичног кристалног простора 
Где нема брига и где се сунце тако савршено 
Претвара у геометрију.

Ухваћен у тој непомичности ја покривам 
Слику руком, али она остаје далеко 
Испод месеца, заустављена
У своме кружењу.

Треба прво препознати себе, па онда заволети 
Тај лик који траје колико и отворене очи
У којима читам само ужас
Што припадају обема странама.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта