slike pesnika

Јован Христић – НАРЦИС



jovan hristic
То исто лице гледа ме са друге стране
Из свога непомичног кристалног простора 
Где нема брига и где се сунце тако савршено 
Претвара у геометрију.

Ухваћен у тој непомичности ја покривам 
Слику руком, али она остаје далеко 
Испод месеца, заустављена
У своме кружењу.

Треба прво препознати себе, па онда заволети 
Тај лик који траје колико и отворене очи
У којима читам само ужас
Што припадају обема странама.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта