slike pesnika

Јован Христић – РАЗГОВОР



jovan hristic
Изгубљен у топлом полумраку, опуштених чула 
Ја слушам тај глас који се полако претвара у своју прошлост,
У лица која је видео, и која сад трепере, сасвим
Неправедно препуштена вољи његових речи.

Јер исте ствари никада неће припадати нашим истим
Речима, и ја узалуд покушавам да додам
Две преостале димензије његовом гласу: време његово
Само је празна страна коју надохват испуњавам.

Сасвим очајан, ја покушавам да све то
Распоредим некако, то огромно празно време
Које се речи сада труде да изделе, док седимо
Изгубљени и трудимо се да будемо заједно.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Родољубива поезија

Најбоља родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта