slike pesnika

Јован Христић – РАЗГОВОР



jovan hristic
Изгубљен у топлом полумраку, опуштених чула 
Ја слушам тај глас који се полако претвара у своју прошлост,
У лица која је видео, и која сад трепере, сасвим
Неправедно препуштена вољи његових речи.

Јер исте ствари никада неће припадати нашим истим
Речима, и ја узалуд покушавам да додам
Две преостале димензије његовом гласу: време његово
Само је празна страна коју надохват испуњавам.

Сасвим очајан, ја покушавам да све то
Распоредим некако, то огромно празно време
Које се речи сада труде да изделе, док седимо
Изгубљени и трудимо се да будемо заједно.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта