slike pesnika

Јован Христић – ОСТРВА



jovan hristic
Дошло је опет време да листам његову књигу:
Већ нагле кише спирају моја зимска осећања 
Као песак који су ветрови нанели на кровове,
А када ходамо травом, ногавице нам отежају од воде.

Да ли је то нека стара грозница коју је фебруар 
Заборавио у мојим костима ? Или лепет једара 
Из неког давног сна ? Хајдемо. Капље са лишћа, 
И љубавници се смеју у напуштеним вењацима.

Кораци пролазе. Море удара у брегове.

У глуво доба, море се тражи каменом,
Мудрије после кише. Таласи наилазе
На обалу. Жене се преврћу у постељама. 
Ветар са острва. Киша пада на пучини.

Мрак је. У луци, ужад се тару о палубе.
Посећују ли те острва још увек у твојим сновима? 
Прозор је отворен, и лето улази у собу
Кроз танку завесу успомена, успомена.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта