Биографија
Joвaн Христић је рођен 26. августа 1933. године у Београду. Био je српски пeсник, дрaмски писaц, eсejистa, књижeвни и пoзoришни критичaр, прeвoдилaц, урeдник Књижeвнoсти, листa Дaнaс и урeдник у Нoлиту.
Био је редовни професор на Факултету драмских уметности и предавао је драматургију свим генерацијама од 1967. године.
Заступник је модерне српске лирике; у драмама покушава да кроз општепознате ликове из класике проговори о вечним проблемима који муче и савременог човека; у есеју испитује модерне појаве и облике у књижевности и уметности.
У августу 2001. године добио је међународну награду Стјепан Митров Љубиша.
Јован Христић је умро 20. јуна 2002. године у Сремској Каменици.
Дела:
Књиге песама
Дневник о Улису (1954), Песме 1952-1959 (1959), Александријска школа (1963), Старе и нове песме (1988), Нове и најновије песме (1993), Сабране песме (1996), Сабране песме (2002), У тавни час – постхумно (2003)
Драме
Чисте руке (1960), Орест (1961), Савонарола и његови пријатељи (1965), Седморица: данас (1968), Тераса (1972)
Књиге критика, студија и огледа
Поезија и критика поезије (1957), Поезија и филозофија (1964), Облици модерне књижевности (1968), Позориште, позориште (1976), Чехов, драмски писац (1981), Позориште, позориште IIСтудије о драми (1986), Позоришни реферати (1992), Есеји (1994), Позоришни реферати II (1996), О трагедији (1998), О трагању за позориштем (2002), Изабрани есеји – постхумно (2005)
Критичка проза
Професор математике и други есеји (1988), Професор математике и други други есеји (1997), Тераса на два мора – постхумно (2002)
