slike pesnika

Ана Смиљанић – НОЋАС, МЕСЕЧЕ



ana-smiljanic
Ноћас, Месече, наслони своје чело на моје,                 
твоја нагост нек баца сенку на моје биће.
Ноћас неће бити довољно 
камелија, каћуна, ни кантариона,
смрвљени цвет је црвен као крв усирена
и његов мирис одлепршао је као лептирица.

Запела сам у мраку са ивицом стола                      
право у ребра, занета, сањива, 
у облеску викторијанске спаваћице
без придршке пружене руке
угледах тебе! А где... Но на врху неба!

Планетарна констелација ми ноћас не одговара,
какофонична јата црних птица крстаре.
Од тебе ћу, Месече, красти светлост ума
у леденој космичкој башти,
иако су синапсе баш као корење понегде
изгубиле пута...

Част мијелинским седефастим овојницама
које се још држе живота: Част им!

Јер, ноћас је сабласно у самоћи.
Погледом надесно је море у тамном оделу,
лево је бор, горостас, прохтева се висини
а мени пружа само неколико речи: 
Мрачни црни прсти плешу у тмини.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта