slike pesnika

Ана Смиљанић – НОЋАС, МЕСЕЧЕ



ana-smiljanic
Ноћас, Месече, наслони своје чело на моје,                 
твоја нагост нек баца сенку на моје биће.
Ноћас неће бити довољно 
камелија, каћуна, ни кантариона,
смрвљени цвет је црвен као крв усирена
и његов мирис одлепршао је као лептирица.

Запела сам у мраку са ивицом стола                      
право у ребра, занета, сањива, 
у облеску викторијанске спаваћице
без придршке пружене руке
угледах тебе! А где... Но на врху неба!

Планетарна констелација ми ноћас не одговара,
какофонична јата црних птица крстаре.
Од тебе ћу, Месече, красти светлост ума
у леденој космичкој башти,
иако су синапсе баш као корење понегде
изгубиле пута...

Част мијелинским седефастим овојницама
које се још држе живота: Част им!

Јер, ноћас је сабласно у самоћи.
Погледом надесно је море у тамном оделу,
лево је бор, горостас, прохтева се висини
а мени пружа само неколико речи: 
Мрачни црни прсти плешу у тмини.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.