Разорне пустиње
срца дубине
спојићемо у једно,
у засебан живот наш.
Ко са планине
пада први зрак...
Рецимо да си ту
а ја тренутно нисам,
писала сам нешто
о љубави, о беспућу...
И ти ћеш закорачити на мост наш.
Слушај! Преломљен мост,
преломљена дуга,
преломљен лук,
преломљени се спајамо
заувек у видокруг.
Ми... Засебно корачамо
и засебно се хранимо
небом из очију,
засебно се ломимо
ноћу под месечином.
Љубав трошимо
до последње паре.
Испијен, страшни слом
крвљу попрскан.
Можда бунцам...
У тренутку блиског успона
љубавника у букету,
можда ломим
последњи откуцај.
