slike pesnika

Ана Смиљанић – РОДИТЕЉСКИ ДОМ



ana-smiljanicДа ли се из облака сручила на мене
кућа од црепова
или ми из ока израста?
Тек стигла сам са пута
са ранцем пуним камења,
да пред њиховим очима
ломим их кô лешнике...

Умила сам лице у реци:
обрисала руке о лишће заборава,
ципеле саткала од росне траве.
Над бунарску се воду надвила
да утолим жеђ.

Дајте ми три мала пољупца
прашњавој и гладној,
и трећег дана ми пружите
да преспавам у наручју својих стихова,
јер – у магли се бојим да главу не изгубим
док лечим себе
и да л’ ћу икада полечити многе...




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта