slike pesnika

Ана Смиљанић – СНАГО



ana-smiljanicЗа овај тренутак живота
кад затрепери моја снага,
десетак редова написах
док зидови зуре избројани,
и ја окренута зидовима
чамим са длановима
високо ка небу.

Човек познат улази у собу,
изабран по сату и сакоу,
високом челу... Опет десетак
редова о њему, и то је све.

Плафон је заиста био ту и раније
и опет је кроз њега небо
читало моје дланове
и опет ништа нашло није.

Снага стеже и леже се громада
у врату, грудима... Леђа се распукла
од креча. Кô кривац пред стрељање
хтела бих се ухватити за своју врбу,
за љуљашку... Ал’ под, за ноге срастао.

У дупљама очију осећам врелину ватре,
као да је намерно разгоревам
да не згасне. Пуштам лагано,
да би капало на стопала, на под.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта