slike pesnika

Ана Смиљанић – ФИЛИЗОФИЈА



ana-smiljanicПевачица. Слепац. Обала.
И помогох му прећи.
Носио је нешто у врећи.
Сад знам...О нарамку душу.

Филозоф се представљаше.
Наклон понизак...прострт.
Псећа чељуст, осмејак ведар.
Сад знам...рђа, плех.

Целов му без звука,
ко да сања мртвој сан.
Очи му коров достижу,
као орао се обазире
и зуби шкргућу филозофске тајне.

Не бој се земљаче!
Удворички, тише. Најпрезреније даровање.
Смрт ми с леве руке, прсти добују,
почаст раскида уручују.
Ти мени с десне, Десна као мртва.


Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза