slike pesnika

Ана Смиљанић – ФИЛИЗОФИЈА



ana-smiljanicПевачица. Слепац. Обала.
И помогох му прећи.
Носио је нешто у врећи.
Сад знам...О нарамку душу.

Филозоф се представљаше.
Наклон понизак...прострт.
Псећа чељуст, осмејак ведар.
Сад знам...рђа, плех.

Целов му без звука,
ко да сања мртвој сан.
Очи му коров достижу,
као орао се обазире
и зуби шкргућу филозофске тајне.

Не бој се земљаче!
Удворички, тише. Најпрезреније даровање.
Смрт ми с леве руке, прсти добују,
почаст раскида уручују.
Ти мени с десне, Десна као мртва.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта