slike pesnika

Даница Марковић – УСПАВАНКА



danica-markovic-uspavanka
Кад зимње почне да се спушта вече,
Гасећи бледи децембарски зрак,
С тобом маленом на руци затече
Уморну мене рани зимски мрак.

Певам ти бајке, меке успаванке,
Несталих душа радост, бол и вај,
Док осмех љуби твоје усне танке,
Уз прве звезде бледуњави сјај.

Ти мелодијом уљуљана меком,
Очице склапаш, савладане сном;
Не слутиш како у трепету неком
Душа ми трне пред судбином злом.

Не знаш да реч ми свака сузу скрива.
Јауком звучи сваки меки тон,
И срце да је – што песму разлива – 
Умрлих тежња живи пантеон.

*
Ти си ме, дете, помирила с Богом,
Радошћу живот озарила нас,
Ал' тиме болу и страдању многом
Последњи није откуцао час.

Ти будиш наду будућности нове,
Из тебе ниче читав један свет:
Моје ћеш давно да васкрснеш снове,
И палих тежња да обновиш лет.

Ал ће ти душу страдање да мучи
Младости моје. Атавизам тај
Често ће пута као пехар жучи
Живота ведра да загорча сјај.

И док ти срце сродно срце тражи,
Најбоље од свих, што би могло тад,
Бол незаслужен да мелемно блажи,
Давни ће бити оборио јад.

Трунуће срце мајке на дну гроба,
– Та жртва рана злог удеса свог – 
Ал тебе неће сломити тегоба
Ако у срцу теби буде Бог.

Објављено у Босанској вили, 1910. године




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта