то зачеше ме у крвожеђи чулâ.
И најприје срећна помрчина тмула,
а онда се родих у свијетли пакао.
Док су у блудној једначини јечали
родитељи моје нерођене воље,
црни консилијум, окрећући шоље,
ђаволи неки о мени су вијећали.
И смислише мене из моје амебе,
а ја се згрчих за некога себе –
вијеће се само с тихим о-хо згледало.
И ево, ноћас, у мраку жутих свијећа,
црни консилиј о мени опет вијећа –
ћутећ ми тура пред лице огледало.
