да нађу дно недогледи.
У стопу се сам усади
да оживе крстореди.
Дјед-сунцу вјечношћу мједи
не чешљај иње у бради.
Све лађе у санте следи
и лучи у главње шчади.
Па у мрак звјездоједи
са ћуком уз хук му сједи –
мук мјери у миријади,
све док, астрономе сиједи,
траје ти трунке у креди
и тебе-бога у нади.