Биографија
Скендер Куленовић рођен је 2. септембра 1910. године у Босанском Петровцу, где је завршио основну школу. Отац му је био Салих-бег из старе беговске породице, чије име сугерише на порекло од Кулин-бана. Након наглог осиромашења његове беговске породице аграрном реформом, прелази у мајчино родно место Травник. Ту је као спољни ученик завршио Језуитску гимназију. Већ у трећем разреду гимназије јавио се првим књижевним радом, збирком сонета „Оцвале примуле“. Затим је студирао право на Загребачком универзитету, али је студије напустио и посветио се новинарству.
Године 1941. ступа у први партизански одред Босанске Крајине. Носилац је Партизанске споменице 1941.
Писао је песме и поеме, комедије, есеје, критике, путописе, цртице, приче и романе. Још као студент ушао је у загребачки круг социјалних писаца. Посветивши се новинарству, након прекинутих студија, сарађивао је у бројним листовима и часописима.
Током рата пише поеме, уређује листове (Босански ударник, Глас, Ослобођење). Док је већина песника бораца сазревала током рата и исказала се касније, Скендер Куленовић је своја најбоља дела написао управо у НОБ-у.
Одмах после рата постао је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, где је режирао три представе и почео да пише драме. Уређује Преглед, Књижевне Новине и Нову мисао. Једно време био је драматург Народног позоришта у Мостару, а по пресељењу у Београд био је уредник у београдском издавачком предузећу Просвета (1958-1965).
У његовој поезији господаре два супротна облика, сонет и поема. Сонете је писао на почетку и на крају своје песничке каријере, док из ратних година потичу три његове поеме: "Стојанка мајка Кнежопољка" (1942), "Писма Јова Станивука" (1942) и "Шева" (1943). Оне су написане по угледу на епске народне песме. Најважнија дела: поеме „Стојанка мајка Кнежопољка” и „Шева“, комедије "Дјелидба", "Вечера" и "А шта сад?" (1947), „Сонети“ (1968), збрка приповедака "Диванхана" (1972), збрка приповедака за децу "Громово ђуле" (1975) и роман "Понорница" (1977).
Његова најбоља и најславнија поема "Стојанка мајка Кнежопољка" настала је као песничко сведочанство ужаса усташког клања над српским цивилима на Козари. Обликована је по моделу народне тужбалице. Али она је више позив на освету, слављење слободе и живота, него јадиковка мајке што је изгубила три сина у непријатељској офанзиви. Визија победе извире из исконске вере човека у обновитељску снагу природе, у неуништивост живота. Раскошно обиље живе материје, плодност њива, снага мушких мишића и бујност женских груди, све се то излило и у језик поеме, свеж, неисцрпан, као извор који непрекидно истиче, а никада не губи воду.
Био је ожењен Вером Црвенчанин Куленовић, првом женом филмским редитељем у Југославији, са којом је имао двоје дјеце: Вука Куленовића, композитора и Биљану Куленовић, балерине.
Због великог књижевног доприноса изабран је 16. децембра 1965. за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 21. марта 1974. године за њеног редовног члана.
Скендер Куленовић је умро 25. јануара 1978. године у Београду.
