slike pesnika

Вито Николић – ЈЕДНОГ ДАНА



Једног дана, када нас не буде
на овоме бијелом свијету,
с људском чежњом поменуће људе
неки вјетар другом неком вјетру.

Читав свијет, безљудан и нијем,
сјетиће се људи некадашњих,
и онако узалудно лијеп
зажалиће за очима нашим.

Пожељеће људску ријеч гласну,
парче срца грлом отргнуто,
да разбије тишину опасну
и вријеме споро и беспутно.

А однекуд, из тишине траве,
ко богови молитвом дозвани,
поново ће људи да се јаве
и осмисле свијет успавани.

И опет ће испод тих небеса
наш бијели друм да се извије
и опет ће нека дивна пјесма
да нам дође главе као прије.

Па ће опет, када нас не буде
на овоме бијелом свијету,
једног дана поменути људе
неки вјетар другом неком вјетру.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта