Наука мрака у месту стоји,
А ја, лирски узбуркан,
Ко лабуд у води,
У поезији се пљускам.
Цаклим се у строфи, сијам.
Срце, мој стратег, воли
Дуг ритуал да имам
У песми кад је творим.
Брчкам се у реци речи,
Под надзором чулне душе,
Смисао постојања у песми
Дајем себи, увек.
