slike pesnika

Гојко Ђого – ТРНОВО



 Час поезије у спаљеном храму
 Св. Ђорђа у Трнову, на Лучиндан 1993.

Дошао дан бездан,
зинуо мрак на чирак.

Небески капак на земљу пао,
посрнуло и клекло
све што је небо подупирало.
Срушен звоник, распукло звоно,
растопљен бакар и олово.
Усправно стоји још само крст
изнад младог гроба
и димњак без дима
над домом без крова.

Старе вране и црне мараме
витлају око глава,
венац зимзелена изнад кућног прага,
врата су свака иконостас
окован читу ама.

Али нико не плаче, нити се смеје.
У рукама пламињају свеће
а на челу сиња маховина.
Хлеб и со не могу да одмрзну
студену браву на уснама.

Паства целива мач
у руци анђела
на зиду спаљеног храма.

А књига каже
да светом влада
рука правде и закон љубави.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта