slike pesnika

Ђорђо Сладоје – ПЛАЧ СВЕТОГ САВЕ



Бог ми је сведок да сам учио Србе
Свему што видех са Горе маслинове –
Велможе, себре и ђаке голотрбе,
Ал не знам где је корен несреће ове;

Учио да држе књигу, кандило и рало,
Ишао у лов с њима – на радост утробију;
С очију крв и тмину, са душе скидо сало
Стрепећ да се у шуми због плена не побију.

Зборих о слози, а видим – још се деле,
Јуродиво и само прогоне све љуће.
Дивља им срца, кротки вуци и пчеле,
У цркву сврате кад више не знају куд ће.

Јесам ли грешан што сам их искушаво:
Док мирих браћу, у недра скрише ноже,
Пред блеском крста шмугну препреден ђаво
У ђачку торбу од младе вучје коже.

Бог ми је јемац да сам их учио свачем
Што сазнах у ћелији, на ходочашћу, у лову.
Ако у цркву свратиш, чућеш како плачем
За децом која ме опет славе у рову.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта