
Гојко Ђого рођен је 21. септембра 1940. године у Влаховићима код Љубиња, у Херцеговини. Основну школу похађао је у родном месту, а гимназију у Стоцу. Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1964. године.
Након хапшења и судског процеса 1981. због књиге Вунена времена, Окружни суд у Београду осудио га је на две године затвора. Врховни суд Србије смањио му је казну на годину дана, коју је једним делом издржао. Иако је судском одлуком враћен на посао, неколико година није могао објављивати нити јавно наступати. Овај „случај“ био је повод за забрану или „повлачење из продаје“ више књига, листова и часописа који су се солидарисали са песником. Одлазак песника у затвор 1983. године био је повод за организовање значајних протестних вечери.
Објавио је, у више издања, књиге песама: Туга пингвина, Модрица, Кукута, Вунена времена, Изабране и нове песме, Црно руно, Вунена времена са Оптужницом и Одбраном на суду и многе друге. Његове песме и есеји преведени су на петнаестак језика међу којима су енглески, француски, немачки, руски и шпански.
За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног члана 21. јуна 2004. године. Члан је Српског ПЕН центра.