загонетним мислима.
По прошлости лутам.
Облаци дима
уздижу се и атмосфера ме спаја
са оном у прошлости.
Пред очима слика раја,
погледи узвишено чисти,
сцена тако стварна, догађаји исти.
Срца испуњена вером.
Једно другом смо били ваздух.
Давасмо се истом мером,
сједињени у један дух.
Само твој поглед, давао ми је снагу.
Расправи није било места,
ал' све нестаде у ђавољем трагу,
све одједном нагло преста.
Твој одлазак оставио је дубок траг.
Срце не прима ни једну осим тебе.
Лажем себе да сам ти још драг,
ја егоиста сад волим те више него себе.
Љубав за мене била је претешко бреме.
Ти научила си ме да волим,
засејала ми у душу љубави семе,
а сад опет везивања се бојим.
Ја не желим љубави друге,
чак и да могу да имам сваку.
Као возове ноћне пруге,
Љубав те притајено чека мраку.
