Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Петар Савић | РАСТАНАК



Осетио сам да њен пољубац и загрљај,
уз чаробног снега сјај,
наговештавају болан и неизбежан крај...

Још једна ноћ без ње се спрема,
Снежном чаролијом прекривена трава,
ноћ у којој љубави за мене нема,
њене неме усне не допиру до заборава.

Последице себичности усмеравам ка себи,
осећај кривице нећу скривати,
да сам хтео, то десило се не би,
зато ћу сам ране целивати.

Своје мане нећу правдати,
сажаљења се гнушам
оно је за јадне,
и радије ћу страдати
него да опет слушам,
праштања речи хладне.

Растанак увек и сваког боли,
људи су бића егоистична,
ал’ није то разлог да се не воли,
нађу се два бића душама слична.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта