Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Петар Савић | МОЈА ПРИНЦЕЗА



Вреле летње ноћи успомене ми буде,
свака на сретне дане љубави сећа,
видим њене очи што за страшћу жуде,
око нас букти пламен миришљавих свећа.

Никад пре не осетих за неким потребу већу,
кад није крај мене престајао сам да постојим,
тад схватио сам да не треба много за срећу,
волех је заиста свим бићем својим.

И сад нас видим у Одеси крај фонтане.
И сад чујем виолину како Чардаш свира.
Таква љубав никад не може да престане,
ни сад ми те успомене не дају мира.
И сада се сећам тог нашег првог плеса,
јер она је и даље моја једина принцеза.

Да, ја сам наставио да живим даље,
али сваки дан без ње је сив.
Како кроз ове животне раље,
кад без ње ја више нисам жив ?

Ипак, желим да памтим, иако патим
у сећањима опет са њом пламтим.
И заувек, желим да памтим, иако патим
у сећањима опет са њом ћу да пламтим.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта