logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Лазар Вучковић | ПОНОЋНА ПЕСМА



Тренутак оплођен песмом у времену гори
Као дан најкраћи, као трг један мали.
Док се чело са сном за твоју лепоту бори,
Иза зида ноћи гордо сунце чека да те спали
Као росу чија верност припада једино зори.

Тренутак оплођен песмом изван времена живи
Да нас лепотом будућег дана зарази свесно.
Да ли ће ико наћи време да ти се диви
Сутра кад си већ излишна, нужна песмо?

Јер све је сан што додирнули нисмо,
Као што чини светлост у једном мирном складу
Велику лепоту у своју себичност скрисмо
Да нас дивљине на крају тако вешто покраду .

А почетак је неизвесног
Кад краткотрајни цвет зоре заплави
И посребри рађање свесног
У прозору неба и песниковој глави.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта