
Лазар Вучковић рођен је 1937. године у Горњем Селу где је и одрастао. Био је српски песник, савременик Бранка Миљковића. Такође се бавио и новинарством и радио је као новинар-репортер у листу "Јединство" из Приштине.
Један је од првих српских послератних песника на Косову и Метохији. Писао је и приче и поетизоване репортаже за лист Јединство. Прве радове објавио је у Јединству и часописима Стремљења, Омладини, Младости, Сусретима, Jeta e re, Rilindja.
Лазар Вучковић се утопио у Охридском језеру под неразјашњеним околностима заједно са црногорским песником Блажом Шћепановићем, учествујући на Струшким вечерима поезије, 26. августа 1966. године када се чамац у коме је био још и Оскар Давичо, преврнуо. Нађени су на дну језера загрљени. Лазар и Блажо нису знали да пливају.
Септембра 1969. године у родном месту Горњем Селу, откривена је биста и одржани су први песнички Сусрети Лазар Вучковић.
Објавио је:
Додир лета, поезија (заједно са Радославом Златановићем и Божидаром Милидраговићем, 1962), Изгубљено море, поезија (1966), Vjersha (Стихови, поезија на албанском језику заједно са Радетом Николићем и Радославом Златановићем, 1966).
Постхумно:
Поезија (сабране песме, 1976), Проза (сабране приче, репортаже и критика, 1977), Песме (изабрана поезија са критичким поговором проф. др Новице Петковића, 1986).