Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Лазар Вучковић | СВЕТЛОСТ ЈЕ ПРАХ СЕЋАЊА



Како да те додирнем, слико,
Кад је најдубље оно што је у нама?
Како да зауставим мртву воду
И живу светлу птицу?
О, птицо моје младости.

Да није песме имао бих собу
С погледом на спокојство.
Да није светлости не знам како бих те звао.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта