Како да те додирнем, слико,Кад је најдубље оно што је у нама?
Како да зауставим мртву воду
И живу светлу птицу?
О, птицо моје младости.
Да није песме имао бих собу
С погледом на спокојство.
Да није светлости не знам како бих те звао.
Лазар Вучковић – СВЕТЛОСТ ЈЕ ПРАХ СЕЋАЊА
Како да те додирнем, слико,Кад је најдубље оно што је у нама?
Како да зауставим мртву воду
И живу светлу птицу?
О, птицо моје младости.
Да није песме имао бих собу
С погледом на спокојство.
Да није светлости не знам како бих те звао.
