Лазар Вучковић – СВЕТЛОСТ ЈЕ ПРАХ СЕЋАЊА Како да те додирнем, слико, Кад је најдубље оно што је у нама? Како да зауставим мртву воду И живу светлу птицу? О, птицо моје младости. Да није песме имао бих собу С погледом на спокојство. Да није светлости не знам како бих те звао. Лазар Вучковић ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter Можда вас и ово занима