Лазар Вучковић – СВЕТЛОСТ ЈЕ ПРАХ СЕЋАЊА

Како да те додирнем, слико,
Кад је најдубље оно што је у нама?
Како да зауставим мртву воду
И живу светлу птицу?
О, птицо моје младости.

Да није песме имао бих собу
С погледом на спокојство.
Да није светлости не знам како бих те звао.

Лазар Вучковић

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ

Претходно Следеће

Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.