Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Лазар Вучковић | ЗРИКАВАЦ ПОД ЈАСТУКОМ



Зрикавац мали часовник навија
Да време мери уназад од светлог
Од светлог заборава
Палиш ме гласом
У коме летују лето и воће,
Векује младости глад.

И,ето, све се у међувремену збива:
Неизвесно се враћа
Под свој звоник од лажног сребра.
Све што се неће догодити
Догодило се у нама.

Идеш кроз шуму своје ћутње;
Толике виолине у гласу великог ветра
Престаће наједном кад зрикавац ти
Опече мозак као звезда.

Добродошло твоје име,
Једна довршена песма,
Острво на коме се бродолом ока продужава
И траје ово лутање
По непроходном телу твога времена,
Где свици отварају мале ране
Топлој тами између мозга и срца
Зрикавац те доводи у ову несаницу
Где гром из ведрог ока, гле,
Пали ноћ предодређену
Да слуша песму о себи.

И, ево, срце је и даље моћније од сунца
Мисао је и даље немирнија од птице.
Хороскоп неба топлим нас песком затрпава,
Светлост се обнавља,
А светлост се не обнавља вољом случаја.

Не одлази из сећања у светлост
Из које си дошла,
Јер шта кад тамо стигнеш
Где те нико волео није?


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта