И би светлост
Сунце расу зраке своје
Дарежљивост се усели међу људе
Делећи љубав – множимо је
Дајући себе – растемо.
Ширимо руке случајним сусретима.
Ширимо незграпна крила као Бодлеров албатрос.
Слетели смо у јато сродних душа – ненавикнути.
Дишемо пуним плућима само с тим људима.
Слушамо омиљену песму с њихових усана.
Препознајемо себе у туђем покрету.
Дограђујемо још један спрат
У згради живота.
