Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ана Митић Стошић | ЈОШ ЈЕДАН СПРАТ



И би дан
И би светлост
Сунце расу зраке своје
Дарежљивост се усели међу људе
Делећи љубав – множимо је
Дајући себе – растемо.
Ширимо руке случајним сусретима.

Ширимо незграпна крила као Бодлеров албатрос.
Слетели смо у јато сродних душа – ненавикнути.
Дишемо пуним плућима само с тим људима.
Слушамо омиљену песму с њихових усана.
Препознајемо себе у туђем покрету.

Дограђујемо још један спрат
У згради живота.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта